Hipertenzija u trudnoći javlja se kao novo stanje i posledica trudnoće ili na terenu već postojeće
hipertenzije majke. Povišen krvni pritisak je onaj čije su vrednosti iznad 140/90mmHg, odnosno one
vrednosti sistolnog (gornjeg) pritiska koje su za 30mmHg veće od uobičajenog pritiska, ili za 15mmHg
veće od uobičajenog dijastolnog pritiska. Terapija povišenog pritiska u trudnoći je nešto drugačija u
odnosu na period van trudnoće jer se najčešće grupe lekova za hipertenziju ne mogu koristiti u trudnoći
zbog potencijalnog štetnog dejstva na plod, te se pored higijensko-dijatetskih mera koriste uglavnom
centralni antihipertenzivi (Methyldopa, lek koji deluje na centralni nervni sistem). Doze i vrsta terapije
mogu biti ključne, i zahtevaju praćenje ne samo krvnog pritiska, već šireg spectra i majke i ploda. Tako se
sprečavaju i one komplikacije koje nastaju zbog neadekvatno određene i izdozirane terapije.
